Почетком 1908.године у Књажевцу , предлог Друштва за чување народног здравља се да оснује „ Санаторијум за слабуњаву децу“ ,је брзо одбачен. Али на иницијативу Друштва, прихваћен је предлог за отварање дечјег Забавишта.
Те исте године 10. маја,Књажњвачка Општина је омогућила објекат где је започео рад са првим Забавиштем. Забавиште је похађало 55 малишана оба пола узраста од 5 до 7 година, са четворочасовним радним временом. Са децом је радила пензионисана учитељица Ангелина Нешић.
Финансијску помоћ за рад Забавишта је пружила : Општина-Књажевац, Министарство просвете и грађани. У току рада Забавиште се придржавало Програма који датира из 1899.године. према овом документу најважнији циљеви су:
„Да одржавањем срдачне благости и родитељске нежности попуни и поступно изведе прелаз из домаћег живота и васпитања у школу и да забавом поступно упућује децу на рад, послушност и све што је добро“.
Активности које су се практиковале и неговале у том периоду су: ручни рад, ређање штапића од дрвета, израда играчака од иловаче и коришћење шарених картона. Деца су у Забавишту стицала и корисна знања о телу, одећи, кући, живитињама, биљкама, бојама, облицима, пружене су им и основе моралног васпитања о дужностима дечака и девојчица према родитељима , браћи, сестрама, домовини и Богу.
Забавиште је током Првог светског рата прекинуло са радом, али након рата је рад настављен и остао исти, а у финансирање су се укључила и хуманитарна друштва: Црвени крст, Коло српских сестара, Женска подружница и др. На иницијативу учитељице Марије Живановић,Забавиште је обновило свој рад у оквиру Основне школе. Обнављање је помогао Месни одбор АФЖ-а.
Организационо било је везано за школу , али је мењало објекте у којима је радило, а то су: Дом ученикау привреди, зграда бившег Музеја, а 1965.године , Забавиште је добило нови објекат- вртић „ Снежана“. Тада је дошло до статусних промена, предшколско васпитање и образовање издвојено из школе и припојено Дому за децу и омладину „ Бранко Милошевић- Металац“,1. октобра 1965.године.
У Књажевцу су 1972, 1978, 1980 и 1985.године изграђена још четири објекта и прилагођена још 4 простора за рад са децом у основним школама на сеоским подручјима. Путујући вртић „ Полетарац“, почео је са радом 1979.године. Статус делатности остао је непромењен све до 1997. године када је Скупштина општине Књажевац, на основу мера наложених од Министарства надлежних за друштвену бригу о деци „ радмила Николић“у Књажевцу, 27.јуна 1997.године је тада установа добила име по гимназијалки, учесници НОБ-а.
У одлуци о оснивању , одређено је да ће Предшколска установа организовати боравак , предшколско васпитање и образовање , превентивну здраствену заштиту деце предшколског узраста, васпитно-образовни програм за децу у години пред полазак у школу у трајању од три сата дневно. Предшколска установа је по овој одлуци наставила рад у постојећим објектима , са постојећим средствима, опреми и постојећом структуром раника на пословима обављања предшколске делатности и билансу стања на дан 30.јун 1997.године.
По решењу Трговинског суда у Зајечару ( пос.бр.фн.25/03), а на захтев Предшколске установе за друштвену бригу о деци „ Радмила Николић“из Књажевца , уписана је промена назива тако да од дана 23.01. 2003.године Установа наставља са радом под именом –ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „ БАЈКА“ КЊАЖЕВАЦ.
Временом и постепеним развитком, Предшколска установа је је веома напредовала и данас поносно носи своје име и историју.
Сви вртићи у Књажевцу достигли су велики степен васпитања и образовања, савраменог начина комуникације и технологије са великим променама, преношење и усвајање знања, успешно траје већ деценијама.
Колективни уговор 
